David Božičević

Čim se pružila prilika, nisam previše razmišljao, a ni žena se nije previše bunila. Bili smo u Japanu u veljači ove godine. Proveli smo tamo 14 dana i svako mjesto koje smo posjetili bilo je posebno na svoj način. Tokyo je možda najzanimljiviji jer je toliko ogroman da jednostavno nudi sve za svakoga. Svaki dan odeš u neki novi dio grada i svaki dan imaš novi wow efekt. Predivan mi je bio Kinkakuji hram u Kyotu. Radi se o zlatnom hramu koji se nalazi na malom jezeru pa je vizualno predivan, a i sam vrt u njegovoj okolini u kojem vlada potpuni mir pruža baš pravu zen atmosferu. Sve je jako čisto i svugdje vlada neki red i mir. I čovjek se brzo navikne na to pa onda veći šok doživi kada se vrati kod nas. Hrana je stvarno odlična i kvalitetna. Što god da se proba, vidi se da je baš i kvalitetna namirnica i kvalitetno obrađena. I hrane ima jako puno i jako je raznolika. Slastice su im odlične i nisu jako zaslađene, nisu pune šećera kao kod nas. Zapravo, malo je smiješno da su im slatke stvari zapravo grah (pasta od azuki graha) i krumpir (slatki krumpir, slično, ali ne i isto kao batat kod nas) te riža (mochi). Svugdje je puno ulične hrane, a zabranjeno je jesti na ulici. Imaju jako malo kafića, a u nekima prilikom narudžbe izdaju listić na kojem piše do kad smiješ sjediti unutra, da se ne stvaraju gužve. I svi to poštuju. Također, sve je puno kafića u kojima se možeš igrati sa raznim životinjama i gdje se nalaze mačke, psi, sove, ježevi, zmije, kapibare. Mi smo bili u kafiću s kapibarama i bilo je zanimljivo iskustvo. Svakih nekoliko metara na ulici se nalazi automat za prodaju pića na kojem je moguće kupiti hladni i topli proizvod. Npr. isti zeleni čaj moguće je kupiti hladan i topao. Između ostaloga, na navedenim aparatima imaju u ponudi tople juhe iz limenke te sladoled.